Хајдуци подмирују своје дугове 0001    Вино пију до два побратима, 0002    Један побро Томић Миховиле, 0003    А друго је Сава од Посавља, 0004    У Вранићу, високој планини. 0005    Наздрављује Томић Миховиле: 0006    »Здрав мој побро, Сава од Посавља! 0007    Што те питам, кажи мени право, 0008    Ну баш право, тако био здраво! 0009    Зашто са мном пијеш рујно вино 0010    У Вранићу, високој планини? 0011    Што је тебе амо поћерало?« 0012    Одговара Сава од Посавља: 0013    »Хоћу, побро, Томић Миховиле, 0014    Што ме питаш, казат ћу ти право. 0015    Кад ја могах л’јепо животоват, 0016    Не даде ми мој ђаво мироват, 0017    Па покупих трговачко благо: 0018    Све дадоше на моје поштење, 0019    Пак ја одох уз Босну поносну, 0020    Тамо горе граду Сарајеву 0021    И закупих сарајске волове, 0022    Таман, побро, хиљаду волова. 0023    Кад на Куприш ја доћерах воле, 0024    Бише вр’јеме о Јурјеву дану, 0025    Ондје стајах до Илина дана. 0026    А кад дође свети Илин данак, 0027    Ја поћерах с Куприша волове, 0028    Да ћу продат све воле на море. 0029    Намјера ме намјерила била 0030    Више Ливна, испод Бање Луке 0031    А на кулу бега Ајдарбега. 0032    Ту ме св’јетли данак оставио, 0033    А мркла ме ноћца прихватила. 0034    Полегоше уморни волови, 0035    Сви заспаше несретни чобани, 0036    А и мене санак преварио. 0037    Кад ли сам се од сна раставио, 0038    Тада б’јела зора заб’јелила. 0039    Око себе погледах сиромах, 0040    Ал не видим вола ниједнога. 0041    Тад пробудим несретне чобане, 0042    Да одемо воле потражити. 0043    Све нађосмо воле до једнога 0044    У пшеници бега Ајдарбега. 0045    Скочише се Ајдарбеговићи, 0046    Ухватише мене и волове, 0047    Па ме гоне суду неправедно. 0048    Тешко ме је судац окривио: 0049    Узе мени хиљаду цекина, 0050    Па ми пушти вола до једнога. 0051    Отуд воле поћерах на море, 0052    Проведох је доли низ Котаре, 0053    Доћерах их к Задру бијеломе. 0054    Ту продадох све воле на море. 0055    Кад сам, побро, разброј учинио, 0056    Штетова’ сам хиљаду цекина, 0057    Немам, побро, откле платит благо, 0058    Зато с тобом рујно вино пијем ... 0059    Здрав да си ми, побратиме Михо! 0060    Сад ја тебе што ћу запитати: 0061    Кажи право, тако био здраво! 0062    Зашто са мном рујно вино пијеш 0063    На Вранићу, по гори зеленој? 0064    Што је тебе амо поћерало?« 0065    Преузимље харамбаша Михо: 0066    »Хоћу, побро, Сава од Посавља! 0067    Кад ме питаш, казат ћу ти право, 0068    Ну баш право, тако био здраво! 0069    И ја могах л’јепо животоват, 0070    Ал ми ђаво не даде мироват: 0071    Ја покупим сарајевске трге, 0072    Да поћерам ја трге на море. 0073    Бијаше их двадесет сејсана. 0074    Право одох к Задру на Крајину, 0075    Да ћу продат све трге на море; 0076    Намјера ме намјерила била 0077    Више Ливна испод Бања Луке 0078    Баш на исту кулу Ајдарбега. 0079    Виче була са горњег чардака: 0080    »Ну доћерај те трге, трговче, 0081    Ја ћу доста трга трговати, 0082    Јер ја имам за женидбу сина 0083    И још имам кћерку за удају.« 0084    Доћерах јој коње до авлије, 0085    Ал ми виче була са прозора: 0086    »Угни, угни, коње у авлију!« 0087    Превари ме, уједе ме змија, 0088    Јере нађох буле у авлији. 0089    Кад авлију тврдо затворише, 0090    Завикаше иза свега гласа: 0091    »Гдје сте сада, Ајдарбеговићи? 0092    Ево Влаше учини нам силу!« 0093    Тад скочише Ајдарбеговићи, 0094    Па ми натраг руке савезаше, 0095    Одагнаше к суду неправедно. 0096    Судац мене тешко окривио, 0097    Узео ми хиљаду дуката 0098    И узе ми трге свеколике. 0099    Дадоше ми педесет табана 0100    И сувише двадест гвоздењака 0101    Све уз кости изнад прдењака. 0102    И једва ме отпустише жива. 0103    Немам, побре, откле платит благо, 0104    Стога овдје с тобом пијем вино 0105    На Вранићу, високој планини.« 0106    Одговара Сава од Посавља: 0107    »Чујеш ли ме, побратиме Михо! 0108    Ево иде Велика Госпоја, 0109    У Ливну је онда велик сајам, 0110    Не ће л’ Бог дат и срећа од Бога, 0111    Да отиду Ајдарбеговићи 0112    Да у Ливну пију рујно вино? 0113    Већ хајдемо, мили побратиме! 0114    Не ћемо ли наћи Ајдарбега 0115    И његову Ајдарбеговицу, 0116    Да обоје, побро, погубимо, 0117    Да се оба л’јепо осветимо, 0118    Да њихово благо покупимо 0119    И праведно наше повратимо!« 0120    Томић бише њега послушао, 0121    Одшеташе низ Вранић планину. 0122    Салазећи на Прилошке ст’јене 0123    Угледаше бјелоруне овце 0124    Гдје узбија млада чобаница. 0125    Ту стадоше мало починути. 0126    Говорио харамбаша Михо: 0127    »Побратиме, касабија Мате! 0128    Потеци де ти, Мате, у овце 0129    И ухвати овна деветака, 0130    Кога ћемо овдје поручати.« 0131    Залети се касабија Мате, 0132    Кано гладни из горице вуче, 0133    И ухвати баш овна звонара, 0134    На кому је звоно ђинђерово, 0135    Па га меће на плећа јуначка; 0136    За њим трче чобаница млада, 0137    Плачућ млада њему говорила: 0138    »Побратиме, горска кесеџијо! 0139    Врати мени звоно ђинђерово, 0140    А ти носи овна деветака!« 0141    Смилова се касабија Мате, 0142    Одвезује звоно ђинђерово 0143    И враћа га младој чобаници: 0144    »Носи, млада, мећи на другога, 0145    Ови ће нам бити за ужину.« 0146    Донесе га к харамбаши Михи. 0147    Вели њему Томић Миховиле: 0148    »Нит га кољи, нит му ногу режи, 0149    Већ га дери, драги побратиме.« 0150    Одмах га је Мате послушао, 0151    Али се је доста намучио, 0152    Док је с овна мјешину згулио. 0153    Кад га садре касабија Мате, 0154    Вели њему харамбаша Михо: 0155    »Ну га пусти, драги побратиме, 0156    Да видимо, како голић трче!« 0157    Попусти га касабија Мате. 0158    Садрт ован по рудини каса, 0159    Доста се је друштво насмијало. 0160    Ал приузе Томић Миховиле: 0161    »Не смијте се, моја дружинице! 0162    Онаке су муке у Турака. 0163    Тко не мисли, тер нема јунаштва, 0164    До потрибе оних мука трпит, 0165    Нек се пројде куле Ајдарбега!« 0166    Ту их мркла ноћца ухватила, 0167    Ту легоше до дви харамбаше, 0168    Код свакога до тридесет друга. 0169    Кад се прену Сава од Посавља, 0170    Пође Сава бројити дружину, 0171    Али нема него петнест друга! 0172    Буди Сава харамбашу Миху: 0173    »Устани се, побратиме Михо! 0174    Сад нас нема него петнест друга, 0175    С ким ћеш, побро, ударит на кулу?« 0176    Ал му вели харамбаша Михо: 0177    »Доста нас је, милом Богу хвала! 0178    Више ће нас, кад на дилу буде, 0179    Запаст блага и добра шићара.« 0180    Отишли су Ајдарбеговићи 0181    Доли к Ливну пити рујно вино. 0182    Ту нађоше старца Ајдарбега: 0183    Русу њему одсјекоше главу. 0184    А старицу Ајдарбеговицу 0185    Нашли су је на горњем чардаку; 0186    Булетину за косе узеше, 0187    Бацише је доли низ прозоре; 0188    Откад паде, више не устаде. 0189    Па по кули покупише благо: 0190    Однесоше сукно некројено, 0191    Однесоше свилу немјерену, 0192    Однесоше благо небројено. 0193    Отолен се здраво подигоше, 0194    Враћајућ се у Вранић планину. 0195    Поједоше меса печенога 0196    И симита хљеба бијелога. 0197    Напише се вина руменога, 0198    Ту се грле и у образ љубе. 0199    Ал говори Сава од Посавља: 0200    »Чујеш ли ме, побратиме Михо! 0201    Ево иде зима Дмитров данак, 0202    Хајде, брате, да д’јелимо благо, 0203    Да идемо дома на зимницу!« 0204    Изнесоше сукно некројено, 0205    Не д’јеле га лактим’ и аршиним’, 0206    Већ га мјере од јеле до јеле; 0207    Сваког дође три огипка сукна. 0208    Изнесоше свилу и кадиву; 0209    Не мјере је окам’ ни либрицам’, 0210    Већ јунаци јуначким нарамцим’; 0211    Сваког дође три нарамка свиле. 0212    Изнесоше благо небројено; 0213    Не д’јеле га грошим’ и дукатим’, 0214    Већ јунаци јуначким калпацим’; 0215    Сваког дође три калпака блага. 0216    Тад говори Сава од Посавља: 0217    »Да идемо, побратиме Михо, 0218    Да идемо подмирит трговце! 0219    И ако још штогод преостане 0220    Да пијемо вино и ракију, 0221    Да живимо здраво и весело!